Ispovest jednog bisexualca – 83. Duda

2
Share
Copy the link

Kraj leta i početak jeseni, u moj kraj donosi jednu veoma lepu manifestaciju. To je takozvani grozdober u Sremskim Karlovcima. Ta manifestacija je nadaleko poznata. Tokom nje, kao gosti dolaze slavna i proslavljena imena estrade da održe svoje koncerte, zatim, tu su svi prateći dogadjaji i na kraju, toči se veoma kvalitetno vino u ogromnim količinama.
Za vreme manifestacije, ogroman broj ljudi se slije u Sremske Karlovce, koje su tada premale da prime sve goste. Obično je rezultat toga zakrčenje svih saobraćajnica.
Medjutim, ja lično ne volim vino i po prirodi sam pivopija. Iz tog razloga, volim da odem u Karlovce par dana pre otvaranja manifestacije. Pre svega niko me popreko ne gleda kada naručim pivo, a i tih dana se intenzivno postavljaju ringišpili, tezge, šatori i ostale drangulije, pa ima dosta raje za provod.
Tih dana u Sremskim Karlovcima je kao u košnici. Vlada euforija pred početak dane vina, a provoda ima dovoljno, ali sa mnogo manje gužve dok ne dodju gosti sa svih strana.
Bilo je lepo sunčano popodne. Sedeo sam u bašti jednog Karlovačkog lokala i posmatrao ljude kako užurbano postavljaju tezge i pripremaju se za otvaranje. Tada, tačno preko puta bašte u kojoj sam sedeo stade kombi kikindskih tablica. Iz njega izadje stariji čovek i jedna devojka. Devojka je bila greh koji hoda. Mala, sitna plavušica, koja je prkosno nosila svoje, za njenu veličinu ipak velike dojke. Imala je malu trtavu guzu, koja je prkosila svim zakonima fizike. Noge, pravilne lepo oblikovane, onako kako samo redovno bavljenjem sportom može da ih oblikuje.
Po razlici u godinama, pretpostavio sam da su u pitanju otac i ćerka. Oni počeše da vade iz kombija neke metalne šipke i daske. Kada su sve istovarili, dali su se na sklapanje tezge.
Mala je bila kao neki zvrk. Stalno je trčkarala u svojim patikicama i nešto radila. Videlo se da joj to nije prvi put. Ja naručih još jedno pivo i nastavih da uživam u pogledu na nju. Ona kao da je bila svesna da je gledam, čas je trtila svoje prelepo dupence saginjući se da nešto uradi, čas se propinjala da dohvati nešto što je za nju visoko i time izstezala svoje gipko telo. Osetio sam kako mi krv nadolazi u kurac i već sam bio primoran da ga malo bolje namestim i oslobodim mu malo prostora u gaćama.
Njihova tezga je polako poprimala svoj oblik i njih dvoje su već privršavali posao. Ostalo im je samo da prebace neki najlon preko konstrukcije kako bi imali zaštitu od sunca i eventualne kiše.
Medjutim tu je nastao problem. Koliko god pokušavali, najlon im se kao za inat svlačio sa tezge. Problem je bio u devojčicinoj visini. Jadna, tako malecka nije mogla da dohvati gornju prečku, i najlon bi se uvek svukao na njenoj strani. Ona je zbog toga pizdela i nervozno lupkala nogom o zemlju, što je izazivalo lako podrhtavanje njenih tvrdih sisa. Njen otac, sada već vidno iznerviran, pokuša nekako da sam prebaci najlon preko tezge, ali on sada skroz pade na zemlju.
Videviši ih kako se muče, rešio sam da im pomognem, a ujedno i da se malo zbližim sa malom. Moram da priznam da je bila jako jebozovna i želeo sam je sa sobom u krevetu.
– Alo! – povikah ja prilazeći im iz bašte – Vidim da vam treba pomoć…
Oni me začudjeno pogledaše, valjda nenaviknuti da im neko pomaže i matori se nasmeši:
– Bio bih vam zahvalan…
Prišao sam i zahvaljujući mojoj visini, mi namestismo najlon bukvalno za pet minuta.
– Baš vam hvala… – reče matori – ne znam kako da vam se odužim.
– Ma ne treba… – rekoh ja nadajući se poznanstvu sa malom grešni*.
– Mogao bih da vas častim pićem, evo tu preko… – repe on ponovo privezujući najlon da ga vetar ne oduva.
– Može…
Ubrzo smo svo troje sedeli u bašti i cugali. Milan i Dubravka, odnosno Duda, kako je insistirala da joj se obraćamo, su bili otac i ćerka. Milan se je bavio izradom drvenih papuča i suvenira od drveta. Duda je studirala francuski jezik u Novom Sadu. Ostao joj je još jedan ispit do kraja i sada je imala više vremena da pomaže ocu oko posla. Inače su bili iz Kikinde.
Pozvao sam drugu turu pića, na šta se Milan malo uzbuni, ali je na moje insistiranje konačno prihvatio. Tokom te druge ture pića, Milan mi iznese njihov plan. Dogovor je bio da Duda ostane u tu, u nekoj već unapred iznajmljenoj sobici i vodi računa o tezgi, dok se Milan vraća za Kikindu kako bi sutra doneo robu, jer za nju nije bilo mesta u kombiju. Nakon nekih pola sata, Milan iskapi piće, ustade sa stola i reče:
– Ništa. Ja moram polako da krenem. Neću da me uhvati mrak. Hvala još jednom za pomoć, a ti dete pripazi malo na tezgu noćas. Znaš da ovde vole da kradu…
– Hoću.
Pozdravili smo se i Milan upali kombi i nestade u prašini. Duda ostade pored tezge.
– Dodji da popijemo još jedno piće… – pozvao sam je kada je kombi zašao za ugao.
– Ne znam… – reče ona neodlučno, gledajući za kombijem, kao da se bojala da će se njen otac vratiti.
– Hajde, ne budi takva, još je dan…
– Ma… što da ne… – reče ona i dodje za sto.
– Jesi li gladna? – upitah je.
– Onako…
– Ja sam gladan, pa bi mogli zajedno…
– Ok.
Naručio sam picu za oboje i još pića. Pica je bila očajna i uopšte mi nije bilo jasno kako je prodaju. Ali meni to u tom trenutku nije bilo važno. Najvažnije mi je bilo da dobijem na vremenu i pokušam da smuvam preslatku Dudu.
Sada uz klopu koju smo zalivali pićem, razgovor je bio opušteniji. Duda mi je pričala o svom životu za vreme studija u Novom Sadu. Isto tako mi je rekla kako je prvu godinu studija morala da obnovi, jer ju je u to vreme ostavio dečko sa kojim je bila u dugoj vezi. U to vreme je bila jako tužna i besna na njega, ali mu je kasnije bila zahvalna, jer joj je to omogućilo da sama proživi život punim plućima u gradu kakav je Novi Sad.
Polako, kroz priču sam shvatio da je Duda tokom studija u Novom Sadu, postala malo slobodnija devojka, a ne zatucana provincijalka. Isto tako, njena priča mi je dala do znanja da je živela život punim plućima, zabavljajući se na sve moguće načine. To mi je ulilo nadu da ću uspeti da je smuvam.
Ispijali smo ko zna koje već piće po redu. Sada, podgrejan alkoholom, naš razgovor je bio mnogo slobodniji. Pričali smo o svemu i svačemu, tako da nismo ni primetili da je već uveliko pao mrak.
– Mogli bi polako da se rastajemo… – reče ona već pomalo uhvaćena od pića.
– Meni je lepo, i što se mene tiče ne moramo.
– Ipak bih trebala. Sutra me očekuje naporan dan.
– Ostani još malo. Lepo mi je ovde sa tobom… Posle idem sam u stan…
– A kako ćeš ti do Novog Sada?
– Pa trebao sam motorom, taj motor tu ispred je moj, ali sada kad sam popio, ne znam. Možda ću i ja uzeti neku sobu da prenoćim… ili taxijem.
– Uh… nezgodno…
– Jeste… Ali znaš šta? – sada se ja kao napravih nedužan – mogla bi me ti primiti kod tebe u sobi… Znaš platio bih ti… Da ne tražim sada sobu, a i ko zna da li ima slobodnih…
– Ne znam… – reče ona neodlučno – malo je neprijatno… znaš…
– Znam… Ali, evo. Uzećemo uz put još pića, sesti u sobi i nastaviti sa razgovorom, pa ujutru svako na svoju stranu…
– Ne znam…
– Što? Zar ti nije prijatno i lepo sa mnom…
– Jeste… ali…
– Hajde… neću ti ništa …
– Znam… Ma može… Al’ pod jednim uslovom…
– Kojim?
– Da tokom noći dodjemo par puta do tezge, da neko nešto ne ukrade.
– Slažem se…
Platio sam račun, i ubrzo smo bili u sobi kod nje sa punom kesom pića. Soba joj je bila tek 20-tak metara od tezge. Bila je to dvorišna, jedna od mnogih soba, koje gazde izdaju za vreme dane vina. Ono što je bilo dobro, bilo je dovoljno samo da izadjemo iz dvorišta i već bi videli tezgu i moj motor.
– A sad, prvo tuširanje. – reče Duda – Ja idem prva, a ti nam zakuvaj kafu…
– A ne… ja ne kuvam kafu…
– Što? Nije valjda da ne znaš da zakuvaš kafu…
– Pobogu, pa ja sam kuvar, nego kafu ne kuvam iz principa… Nikada…
– Ok. Onda sačekaj da se istuširam, pa ću ja pristaviti.
Ubrzo je Duda izašla iz kupatila. Na sebi je imala kratak šorc i neku svilenu belu majicu. Majica je bila skoro providna, pa su joj se nazirale jedre dojke sa napupelim bradavicama. Već sam se napalio na nju.
– Ne smeta ti što sam se ovako raskomotila. Topla je noć…
– Naprotiv… Sve što je lepo, meni prija…
– Hvala… – reče ona i crvenilo joj obli obraze.
– Odoh ja pod tuš, a ti nam zakuvaj kafu.
Rešio sam da iz kupatila izadjem u majici na tregere i boxericama. Hteo sam samo da joj dam do znanja kako sam se ja osećao kada je ona izašla iz kupatila. Jedino što su mi boxerice bile širokog kroja, pa su delovale kao neki kupaći. Zato, majica na tregere mi je bila pripijena uz telo i ocrtavala svaki moj mišić na telu.
– Oho… – reče ona zadivljeno kada me vide – pa ti baš vodiš računa o svom telu…
– Trudim se…
– Boga mi dobro izgledaš… Hajde dok se kafa nije ohladila…
– Hvala… – rekoh i sedoh preko puta nje.
Nastavili smo razgovor uz kafu i piće. Malo po malo, razgovor je krenuo u smeru koji je meni odgovarao. Polako smo počeli da pričamo o ljubavi, sexu, momcima i devojkama. Ja sam se trudio da postepeno uvodim što izazovnije i bezobraznije izraze u razgovor. Kao rezultat tome, desilo se da Duda vremenom nije mogla da prikrije svoj blago uzbudjenje. To se videlo po tome što su joj se bradavice napupile i bezobrazno se nazirale preko njene tanke svilene majice.
Ponoć je već dobrano prošla, i ja pomislih u sebi ako nema ništa od sexa, hajde da bar malo odspavamo. Medjutim, onda je razgovor polako krenuo da ide kako meni odgovara.
– Nikada nisam razumela zašto vi muškarci volite da nosite boxerice. Meni su slip gaće mnogo erotičnije.
– Pa i boxerice mogu biti erotske, samo što ove sada na meni to nisu. Znaš ja sam se skinuo u boxerice zato što deluju kao kupaći. Da sam nosio one druge, ne verujem da bih se skinuo.
– Što? Nije valjda da se stidiš?
– Ne. Nego dosta su provokativne.
– Kako? Boxerice ne mogu biti provokativne.
– Kako ne mogu. Vidi…
Tada sam ustao i uhvatio se za gaće otpozadi. Zategao sam ih rukom na guzi i prednji deo boxerica se zateže do pucanja. Moj poludignuti kurac se je ocrtavao preko platna.
– Evo vidiš… Imam i boxerice koje stoje ovako, pripijene uz telo…
– E… ovo je druga priča…
– Da li ti se svidja?
– Jako – reče ona promuklo i ja shvatih da je sada pravi trenutak da stupim u akciju.
– Pogledaj dobro. Pošto si slatka, daću ti i da opipaš, ako to želiš – rekoh ja nadobudno i poturih kukove malo unapred ka njoj.
Ona, kao omadjijana polako pruži svoju ruku i prisloni je na moj kurac. Počeo je odmah da mi se diže, čim je osetio toplinu njene male šake.
– Ohhh… – tiho je izustila.
Sada ja nisam mogao više da izdržim. Stavio sam svoju ruku preko njene i pritisnuo je jače uz moj kurac. Kao da sam se bojao da će ga ispustiti. Obišao sam mali stočić koji je stajao izmedju nas i pomilovao je po kosi. Duda ustade i ponudi mi svoje usne na poljubac. Rado sam prihvatio.

Duda je volela da bude jebena u misionarskom položaju. Ležala je ledjima oslonjena na krevet. Majica joj je bila zadignuta iznad sisa. Njene prelepe tvrde, okrugle sise su podrhtavale na svaki moj udarac. Nasrtao sam na nju kao vepar. Ceo dan me je palila njena figura i erotičnost u njenim pokretima. Sada je ležala tu, ispod mene, raširenih nogu, blago podignutih u vis. Moja debela kurčina je nestajala u njenu pičkicu. Zatim bi ponovo izlazila do polovine glavića i naglo se vraćala u njenu toplu nutrinu. Duda je sve vreme dahtala od uzbudjenja, držeći se rukama za unutrašnje strane butina, tik uz pičkicu. Primala ga je sa zadovoljstvom i uživala u svakom milimetru mog kurca. Na momente bih pomislio: ”Kako tako sitna ženica može da primi ovoliki kurac do kraja”, a ona me je demantovala svojim izvijanjem i mešanjem. Kao da joj i ovoliki kurac nije bio dovoljan da je zadovolji. Jednostavno, bila je gladna kurca i dobre jebačine. Kao dokaz, usledile su njene reči kao prethodnica njenog svršavanja.
– Uhhh… što ti je dobar… nabij mi ga…
– Ohh… kako ga dobro primaš…
– Želim ga… imaš divan kurac… ohhh…
Osetio sam da joj se bliži *azam i ja ubrzah tempo. Sada sam je već udarao takvom žestinom i brzinom, da jadna nije mogla doći do daha. Počela je da drhti i da se trese. I ja sam bio blizu.
– Ahhh… evo me… svršavam…
– I ja ću… oh….
– Prospi si se tu – pokaza mi trljajući se po grudima – Želim tvoju spermu po sisama… ohhh…
Udario sam kurcem po njenoj utrobi još nekoliko puta, izvadio ga i počeo da nadrkavam. Prvi mlaz sperme špricnu daleko i jako po njenim tvrdim dojkama.
– Ahhh…. kako ti je vrelo seme…. – Duda je vrištala i u transu razmazivala moje seme po svom telu. Moj je kurac nastavio da bljuje spermu. Uskoro su joj grudi i stomak bili umazani ogromnom količinom mog semena. Duda klonu iznemogla od jebanja i opusti svoje noge na dole. Obrisao sam svoj kurac o njen ravni stomak.
Legao sam pored nje i mi smo zaspali.

Ujutru su me probudili Duda i miris sveže skuvane kafe.
– Hajde ustaj lenčino – reče ona nasmejana – čeka nas naporan dan danas.
Popili smo kafu i otišli na doručak u obližnji restoran. Posle doručka Duda ostade pored tezge da čeka ćaleta, a ja zapalih motor za Novi Sad.
– Dodji danas popodne. Biće ludo…
– Probaću – nisam hteo ništa da joj obećam.

Naravno da nisam otišao.
Pa ja ne pijem vino, a i ne posdnosim velike gužve.